Individualni obrazovni plan - izazovi realizacije

Cilj rada jeste ukazati na izazove, prepreke i probleme u realizaciji individualnog obrazovnog plana u Srbiji, kao i prikazati pozitivne preporuke iz prakse i implikacije za buduću upotrebu. Kvalitet obrazovanja često se izjednačava sa kvalitetom inkluzije, a kako je stepen participacije dece i učenika u obrazovnom procesu jedan od ključnih parametara kvaliteta inkluzije, posebno se prepoznaje značaj dodatnih mera podrške učešću dece iz osetljivih grupa u procesu obrazovanja. Većina roditelja učenika koji se obrazuju po IOP-u izveštavaju o napredovanju njihove dece u redovnim osnovnim školama, dok škole izveštavaju da 70% učenika koji se obrazuju po IOP-u ostvari napredak između dve revizije IOP-a. Najveće efekte primene IOP-a zaposleni u školama vide u integraciji učenika u vršnjačku grupu, redovnosti pohađanja nastave i senzitizaciji drugih učenika što ukazuje na značaj primene IOP-a. Međutim, određeni problemi u realizaciji IOP-a mogu da uspore napredak i integraciju učenika kojima se pruža ova vrsta dodatne podrške, kao i da dovedu do smanjene učestalosti primene IOP-a. U radu je korišćen pregled literature u domaćim i stranim časopisima objavljenim u poslednjih 5 godina na srpskom i engleskom jeziku. Izdvojeni članci su navedeni i analizirani u radu. Podaci koji su prikupljeni na opisane načine su potom sistematizovani, analizirani i iz njih su izvedeni zaključci i preporuke ove studije. Predstavljeni rezultati prikazuju složenu sliku realizacije IOP-a, iako je usvojen pre više od decenije i široko se koristi, još uvek nije u potpunosti prihvaćen u školama u Srbiji i različiti obrazovni sistemi bore se sa sličnim problemima.